Народне кухиње на Косову и Метохији
Општина Косовска Каменица, друга по угрожености има негде око 8000 људи који живе у граду, концентрисани око цркве или по селима, која су реком раздвојена у две целине. Српско становништво целине која се ослања на општину Ново Брдо је у много тежем положају у односу на оне који живе на подручју општине која се ослања на Србију. Наиме, у делу који је ближи општини Ново Брдо се махом налазе старачка домаћинства која су изолована због ограничене слободе кретања, а и терен је неприступачан, планински и већина села је без путева, док у другом делу има више омладине и деце, а становништво, због близине границе са Србијом ( 5-6км.) није толико угрожено као у делу према Новом Брду.
Треба рећи да се после доласка снага УН-а 1999 године број већинског српског становништва преполовио. Млади људи, радно способни који су били послом везани за Гњилане остајали су без њега, а самим тим и без јединог извора прихода, те се због тешке материјалне ситуације и под притиском албанске заједнице, српско становништво одлучивало за напуштање тог краја. После ових дешавања у овом крају се махом задржало становништво старо, немоћно и неспособно за рад, па се због тога и јавила потреба за отварањем толиког броја народних кухиња.
Народна кухиња Речане. Захваљујући успеху акције “Кад би хлеба било више” у току које је промовисан филм који носи исти назив, а приказује тежак живот Срба на Косову и Метохији и уз помоћ донација Срба из Србије и дијаспоре, у једној од тих целина 2006 године, у селу Речане, отворена је народна кухиња у приватној кући добротвора Српске Православне цркве. Кухиња тренутно храни 97 људи у пет села: Доње и Горње Речане, Ајновци, Мешина, Стрезовце и Јестар, места удаљених и до 90 километара, на којима се врши подела. Иако је број корисника народне кухиње у Речанима прилично велики, због ситуације на Косову и Метохији која уместо да се поправља постаје све гора и гора, из дана у дан расте потреба за повећањем броја корисника.
Народна кухиња Кормињане. Иначе, у селу Кормињане које се налази у истој општини, приводе се крају радови на отварању још једне народне кухиње и пекаре које би за почетак снабдевале храном још 200 најугроженијих житеља Косовско Каменичког подручја. Сматра се да би се овом кухињом задовољиле потребе за пружање помоћи у храни најугроженијим житељима Косовског поморавља. Храна из кухиње ће се развозити за житеље нових 10 Каменичких села: Кололеч, Шипашница, Босце, Гризиме, Стрелица, Ропотово, Ранилуг, Томанци, Рајановце, Божовце.
Општина Витина. Око 3000-3500 људи живи у тој општини. Витина обухвата села Клокот, Бинач, Могила, Грнчар, Врбовац и град Витину, који је до 1999. године а сада у њему живи свега 100-ак Срба, међу којима и 15-оро деце. Треба напоменути да је Витински крај познат у целој Србији по пољопривредним добрима, земља је прве и друге категорије , а ту извире и река Морава. У овом крају успева купус, кромпир и паприка, као и друга пољопривредна добра, али због недостатка тржишта оно што се произведе људи немају где да продају. Отварањем кухиње храна би се откупљивала од сељака, чиме би корист била двострука.
Народна кухиња Врбовац. По благослову Епископа Артемија хуманитарна организација “Мајка девет Југовића” је отворила још једну кухињу у селу Врбовац, одакле се дистрибуција хране врши до околних места. Сама кухиња је смештена у кући која се налази у парохијском дворишту Цркве села Врбовац, што је било најоптималније решење због смањења трошкова изградње. У почетку је кухиња снабдевала једним оброком дневно 150 корисника, нажалост број корисника се повећава те кухиња данас има 176 корисника.
Због изузетно великих потреба, капацитет пекаре у селу Прековце је био недовољан да опскрби и ово подручје хлебом, стога је у фебруару 2009.године покренута још једна пекара, која ради у оквиру народне кухиње у Врбовцу. Пекара је почела са радом захваљујући помоћи наших људи из Беча као и средствима прикупљеним хуманитарном акцијом “ 1 смс за 1 оброк дневно гладнима на КиМ”. Посебан допринос отварању кухиње дало је ЈКП” Инфостан” из Београда које је у сарадњи са Епархијом рашко-призренском прикупило средства од 10.000.000 динара, а захваљујући великом броју београдских домаћинстава и фирми које су се одазвале позиву за помоћ српском народу на КиМ.
Народне кухиње нису само објекти где се спрема храна, оне су и центар где се многи људи обраћају за помоћ, како за набавку разних лекова и медицинских помагала, лечења и операција, тако и набавку разних пољопривредних машина и семенске робе као и стоке за повратничка места. Више од 3000 људи из Србије и дијаспоре обишло је ове кухиње до данас и уверило се у стварни живот људи на Косову и Метохији.
